• DRUŠTVO ZA UPRAVLJANJE

• Lična karta Društva
• Menadžment tim
• Misija i ciljevi Društva
• Pravila poslovanja
• Finansijski izveštaji Društva

• KAKO ULAGATI?

• Članstvo u Fondu
• Uplata sredstava
• Poreski tretman
• Rizici investiranja
• Neophodna dokumentacija
• Prigovori i žalbe
• Zakonska regulativa

• INVESTICIONI FONDOVI

• • 
  • 
  • 
  • 

Rečnik pojmova

Akcije

Predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti. Vlasnik akcija poseduje deo kapitala preduzeća i po osnovu veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:

- upravljanje
- dividendu
- likvidacioni ostatak

Razlika između akcija i obveznica je u tome što su obveznice dužničke hartije od vrednosti i sa sobom nose obavezu izdavaoca da investitoru vrati pozajmljena sredstva, dok sredstva uložena u akcije sadrže rizik da ne budu vraćena, ukoliko na primer dođe do likvidacije preduzeća. S druge strane, akcije pružaju i veću mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po osnovu porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski rezultat.

Berza

Organizovano tržište na kome ovlašćeni berzanski posrednici trguju određenim i standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred poznatim pravilima, a sve je propraćeno standardizovanom dokumentacijom. Uloga berze je, između ostalog, i obezbeđivanje uslova i načina za utvrđivanje objektivne cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte. Prema predmetu trgovine, berze se dele na efektivne (trguje se hartijama od vrednosti, devizama i finansijskim derivatima), robne (trguje se robom) i mešovite.

Berzanski indeks

Prosek cena hartija od vrednosti izražen u odnosu na ranije utvrđenu bazičnu tržišnu vrednost. Indeks se koristi za analizu funkcionisanja berze. Najpoznatiji berzanski indeksi su Dow Jones, NASDAQ i FTSE. Tri su glavna faktora po kojima se berzanski indeksi razlikuju: po brojčanoj zastupljenosti akcija koje indeks predstavlja, po relativnoj težini koja se daje akcijama i po korišćenoj metodi uprosečavanja koja se koristi. Na Beogradskoj berzi postoje tri indeksa i to BELEX15, BELEXline i SRX.

BELEX15

Predstavlja indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu. Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijum za ulazak u indeksnu korpu na Beogradskoj berzi. Drugim rečima, predstavlja indeks koji obuhvata 15 najlikvidnijih hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi.

BELEXline (indeks opšteg berzanskog trgovanja)

Predstavlja indeks za sve hartije od vrednosti kojima se tog dana trgovalo na berzi, a osnovna funkcija mu je da pruži jasnu sliku o celokupnoj trgovini na berzi. U indeksnu korpu ovog indeksa ulaze akcije od 70 do 150 emitenata, a sve u zavisnosti od procene Indeksnog komiteta.

Berzanski posrednik

Pravno lice osnovano po posebnom zakonu za poslove trgovanja hartijama od vrednosti na organizovanom finansijskom tržištu, odnosno berzi. U zavisnosti od načina organizacije berzanskog posrednika, ovlašćena lica za trgovanje berzanskih posrednika mogu nastupati kao: broker i/ili diler.

Broker

Posrednik u trgovanju hartijama od vrednosti u svoje ime, a za račun klijenta (komisionar) ili u ime i za račun klijenta (zastupnik). Za svoje usluge brokeri naplaćuju proviziju, a osim posredovanja mogu imati i savetodavnu ulogu (ukoliko brokerska kuća u svojim redovima ima investicionog savetnika). Po pravilu, provizija se plaća po izvršenju transakcije.

Brokerska kuća

Posrednička finansijska institucije koja u trgovanju hartijama od vrednosti nastupa u svoje ime, a za račun svojih klijenata (komisionari) ili u ime i za račun svojih klijenata (zastupnici).

Brokerska provizija

Za svoje posredovanje na berzi berzanski posrednici naplaćuju proviziju, koja se određuje kao procenat od obavljenog prometa.

Dividenda po akciji

Dobit preduzeća generisana u prethodnom periodu koja se deli akcionarima srazmerno broju akcija.

Hartije od vrednosti (securities)

Dokumenta u formi elektronskog zapisa koja svom imaocu daju određena prava.

Emisija akcija

Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzeća za dodatnim kapitalom. Nije redak slučaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzeće, a da se sa razvojem poslovanja ukaže potreba za dodatnim kapitalom. Trenutak kada preduzeće odluči da emituje akcije koje će se kotirati na berzi naziva se "otvaranje preduzeća" i to znači da će od tog momenta preduzeće raspolagati većim kapitalom, ali da će istovremeno veći broj novih vlasnika imati prava koja sa sobom nosi vlasnički kapital iz akcija.

Emitent

Pravno lice koje izdaje (emituje) hartije od vrednosti čijom prodajom prikuplja nedostajuća novčana sredstva.

Inicijalna ponuda akcija (IPO)

Prvo emitovanje akcija nekog preduzeća na berzi se naziva inicijalna javna ponuda (Initial Public Offering – IPO). Reč je o transakciji putem koje preduzeće iz nekog od zatvorenih oblika prelazi u javno i otvoreno akcionarsko društvo.

Investitor

Svaki kupac hartija od vrednosti, pravno ili fizičko lice.

Investicioni fond

Predstavlja instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju novčana sredstva. Najjednostavnije rečeno, u pitanju je portfolio većeg broja akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti, kupljenih udruženim finansijskim sredstvima individualnih investitora (članova fonda), a kojima upravlja određena investiciona kompanija (društvo za upravljanje). Prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u prospektu, radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja. Imovina fonda nalazi se u vlasništvu njegovih članova i u potpunosti je odvojena od imovine društva koje njime upravlja.

U skladu sa Zakonom o investicionim fondovima RS razlikujemo:

1. Otvoreni investicioni fond – funkcioniše po principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda i nema svojstvo pravnog lica. Neto vrednosti imovine utvrđuje se po investicionoj jedinici svakog radnog dana i objavljuje u sredstvima informisanja. Fond ostvaruje prihode od kamata, dividendi i ostvarenih kapitalnih dobitaka.

2. Zatvoreni investicioni fond – je pravno lice organizovano kao otvoreno akcionarsko društvo, a novčana sredstva prikuplja prodajom akcija putem javne ponude. Utvrđivanje neto vredosti imovine po akciji vrši se najmanje jedanput mesečno i javno se publikuje. Društvo za upravljanje ima obavezu da svoje akcije iznese na organizovano tržište u roku od 30 dana od dana upisa u Registar investicionih fondova i da najmanje jedanput mesečno podnosi izveštaje o kupovini i prodaji hartija od vrednosti i imovini, kao i o rezultatima poslovanja.

3. Privatni investicioni fond – je pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću i može se zaduživati bez ograničenja u skladu sa pravilima poslovanja. Minimalni novčani ulog člana ne može biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Upravljanje obavlja društvo za upravljanje fondovima.

Investiciona jedinica

je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda. Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica.

Institucionalni investitor

Pravna lica čija je osnovna delatnost finansiranje investicija, npr. investicione banke, fondovi, osiguravajuća društva i slično. Navedeni investitori finansiranje projekata obavljaju kupovinom akcija na primarnom tržištu, a potom ih preprodaju na berzi, kako bi novac uložili u druge projekte.

Kastodi banka

Banka koja ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za poslove vođenja računa hartija od vrednosti u svoje ima, a za račun svojih klijenata i koja svojim klijentima pruža usluge kliringa i saldiranja transakcija sa hartijama od vrednosti, kao i druge usluge vezane za korporativne radnje (isplata dividende, glasanje na skupštini akcionara, itd.).

Obveznica

Dužnička hartija od vrednosti koja glasi na ime, sa određenim rokom dospeća i koje mogu izdavati preduzeća, država, Narodna banka Srbije i jedinice teritorijalne i lokalne samouprave.

Organizacija trgovanja na berzi

Trgovanje na berzi obavlja se po strogo utvrđenim pravilima. Trgovina može biti organizovana kao:

- Aukcijsko trgovanje po preovlađujućoj ceni
- Aukcijsko trgovanje metodom minimalna cena i minimalna količina
- Kontinuirano trgovanje po višestrukoj ceni

Portfolio

Skup raznih hartija od vrednosti koje su u posedu jednog imaoca (fizičkog ili pravnog lica, fonda i slično).

Portfolio menadžer

Stručno i ovlašćeno lice koje upravlja hartijama od vrednosti jednog ili više lica.

Primarno tržište

Prva prodaja emitovanih hartija od vrednosti, tj. kada investitor direktno kupuje hartije od emitenta i plaća je emitentu.

Sekundarno tržište

Predstavlja svaku narednu prodaju hartije od vrednosti (preprodaja), posle primarne trgovine.

SRX indeks (indeks srpskih akcija)

Predstavlja indeks koji računa Bečka berza i prati kretanje vrednosti akcija osam najvećih i najlikvidnijih firmi na Beogradskoj berzi.

T-bills (državni zapisi Republike Srbije)

Dužničke kratkoročne hartije od vrednosti sa određenim rokom dospeća, koje emituje Republika Srbija.

Tržišni materijal

Zbirni naziv za materijal kojim se trguje na berzi: hartije od vrednosti, devize, roba (iako se trgovina robom poslednjih godina obavlja izvedenim hartijama od vrednosti).

Vanberzansko tržište (OTC - Over The Counter market)

predstavlja sve kupoprodajne aktivnosti sa hartijama od vrednosti koje se odvijaju van berze.