Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva. Tako prikupljena novčana sredstva fonda se ulažu u različite vrste imovine, a sve radi ostvarivanja dobiti i smanjenja rizika ulaganja.

Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od društva za upravljanje tim fondom. Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor društava za upravljanje obavlja Komisija za hartije od vrednosti.

2. Zašto ulagati u investicioni fond?   

• Sredstvima fonda upravljaju iskusni i ovlašćeni stručnjaci;
• Sredstva fonda se ulažu u različite hartije od vrednosti, čime se postiže diversifikacija portfolia i smanjuje rizik ulaganja;
• Prinos koji se ostvaruje ulaganjem u investicioni fond obično je viši nego prinos koji je moguće ostvariti nekim konvencionalnijim oblikom štednje;
• Sloboda raspolaganja sredstvima uloženim u fond;
• Niži su troškovi ulaganja;
• Ostvarena dobit se reinvestira;
• Jednostavan je pristup tržištu kapitala.

3. Kakva je razlika između otvorenog, zatvorenog i privatnog fonda?           

Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Otvoreni fondovi ulažu u likvidne hartije od vrednosti kojima je moguće svakodnevno odrediti tržišnu vrednost, a investitori mogu svakodnevno ulagati sredstva ili ih povlačiti iz fonda.

Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda završena, investitori koji su kupili akcije fonda njima mogu trgovati na organizovanom tržištu (berza) po tržišnoj ceni tih akcija koja može biti niža ili viša od vrednosti imovine fonda. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi mogu ulagati i u nekretnine, kao i u privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu, pa mogu biti rizičniji od otvorenih fondova.

Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i takvi fondovi nemaju ograničenja prilikom ulaganja. Namenjeni su iskusnim investitorima, pa minimalni ulog iznosi 50.000 eura.

4. Koje vrste otvorenih investicionih fondova postoje?   

U zavisnosti od investicionog cilja, postoje četiri vrste otvorenih investicionih fonda:

• Fond očuvanja vrednosti ulaže u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. Kao što sam naziv kaže, ovi fondovi teže očuvanju vrednosti uloga, odnosno, zaštiti od inflacije. Ovo su fondovi sa najnižim rizikom. Ulaganjem u ove fondove ne ostvaruju se visoki prinosi, ali nema strepnje za očuvanje vrednosti uloga. Prinosi ovakvih fondova su obično nešto veći od inflacije i kamata na depozite kod banaka.
• Fond prihoda ulaže najmanje 75 odsto svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti. Iako vrednost uloga može porasti, osnovni cilj ovih fondova je da obezbede redovne prihode svojim članovima. Zbog toga, u ove fondove uglavnom ulažu konzervativni investitori, starije osobe kojima ovi fondovi mogu obezbediti dopunu prihoda od penzija i investitori koji žele da smanje rizik svog portfolia. Ovi fondovi ostvaruju prihod koji je veći od fondova očuvanja vrednosti uz veći nivo rizika. Rizičnost ovih fondova može se drastično razlikovati u zavisnosti od izdavaoca hartija od vrednosti u koje ulažu. Pored toga, ovi fondovi su izloženi riziku kretanja kamatnih stopa - kada kamatne stope rastu, vrednost fondova prihoda se smanjuje.
• Balansirani fond ulaže 85 odsto imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa tim što u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35 odsto, a najviše 65 odsto. Cilj ovih fondova je da obezbede mešavinu sigurnosti, prihoda i rasta uloženih sredstava. Ovi fondovi su prikladni za investitore koji su zainteresovani za umeren rast vrednosti uloga uz umeren rizik.
• Fond rasta ulaže najmanje 75 odsto vrednosti svoje imovine u vlasničke hartije od vrednosti. Cilj ovakvih fondova je da obezbede visoke prinose na srednji ili duži rok. Takvi fondovi ulažu najveći deo svoje imovine u akcije čime su i rizičniji od prethodnih fondova. Međutim, rizičnost ovih fondova može se značajno razlikovati u zavisnosti od karakteristika preduzeća u koje ulažu i investicione strategije. U ove fondove prvenstveno ulažu mlađe osobe i investitori koji su spremni da prihvate visok investicioni rizik.

5. Koje vrste zatvorenih fondova postoje?  

U zavisnosti od investicione politike i vrste imovine u koju ulažu, zatvoreni fondovi se dele na:

• Zatvorene fondove koji više od 50 odsto svoje imovine ulažu u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu;
• Zatvorene fondove koji više od 50 odsto svoje imovine ulažu u akcije preduzeća kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću u Republici;
• Zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji više od 60 odsto imovine ulažu u nepokretnosti.

6. Ko može biti član otvorenog investicionog fonda?

Član otvorenog investicionog fonda može biti svako domaće i strano, fizičko ili pravno lice.

7. Kako se postaje član investicionog fonda?

Član investicionog fonda postaje se potpisivanjem pristupnice i kupovinom investicionih jedinica.

8. Šta je investiciona jedinica?

Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda.

Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. To znači da ako je neto vrednost fonda 100.000 dinara, a ukupan broj investicionih jedinica 100, vrednost jedne investicione jedinice će biti 1.000 dinara. Primer: ukoliko se sledećeg dana neto vrednost fonda poveća za 10.000 dinara, vrednost investicione jedinice će biti 1.100 dinara (pod uslovom da se broj jedinica nije promenio).

Početnu vrednost investicione jedinice svih otvorenih fondova u Srbiji odredila je Komisija za hartije od vrednosti i ona iznosi 1.000 dinara.

9. Čemu služi investiciona jedinica?  

Kada investitor uloži određena sredstva u fond on zapravo kupuje određeni broj investicionih jedinica. Taj broj se dobija deljenjem iznosa uloga (umanjenog za naknadu za kupovinu investicionih jedinica) i vrednosti investicione jedinice na dan uplate.

Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje, svaki investitor može svakog dana da izračuna vrednost svog ulaga u fondu kao proizvod dnevne vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje poseduje.

Kada investitor želi da povuče deo ili celokupan ulog iz fonda, on zapravo prodaje svoje investicione jedinice fondu. Sredstva koja će mu biti isplaćena jednaka su proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva, umanjene za naknadu za otkup (ukoliko fond ima takvu naknadu, a maksimalno 1 odsto).

10. Kako se kupuju investicione jedinice?

Investicione jedinice TRIUMPH fonda mogu se kupiti isključivo u novcu – uplatom na kastodi račun br. 355-1113618-51, koji se vodi kod Vojvođanske banke AD Novi Sad, sa pozivom na broj pristupnice. Uplaćena sredstva preračunavaju se u investicione jedinice, prema vrednosti investicione jedinice na dan uplate sredstava.

11. Koji je minimalan iznos sredstava koji se može uplatiti u TRIUMPH fond?

U ovom pogledu ne postoje ograničenja. Iznos zavisi isključivo od potreba i mogućnosti investitora i potpuno je fleksibilan – može se povećavati ili smanjivati u toku trajanja članstva u Fondu.

12. Koliko često član može kupovati investicione jedinice Fonda?

Svaki član kupuje investicione jedinice po sopstvenom izboru: jednokratno, dnevno, mesečno, kvartalno, polugodišnje, godišnje ili u bilo kom drugom vremenskom intervalu koji investitor izabere.

13. Šta se dešava u slučaju smrti člana Fonda?

U slučaju smrti člana Fonda, sredstva akumulirana na njegovom računu prenose se zakonskim naslednicima.

14. Da li se investicione jedinice mogu pokloniti?

15. Kada član Fonda može prodati investicione jedinice?

16. Od čega zavisi iznos sredstava koja se mogu isplatiti članu fonda prilikom prodaje investicionih jedinica?

• Iznosa uplaćenih sredstava u fond;
• Visine naknada koje društvo naplaćuje;
• Ostvarenog prinosa fonda.

17. Šta je neto vrednost imovine fonda?        

Neto vrednost  imovine fonda predstavlja vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz portfolia fonda, umanjena za iznos obaveza. Računa se svakog radnog dana, po završetku trgovanja. S obzirom na to da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, tako se i neto vrednost imovine fonda svakodnevno menja. Neto vrednost fonda je i dobar pokazatelj uspešnosti poslovanja investicionog fonda.

18. Ko u fondu odlučuje gde će se investirati prikupljeni novac?        

Odluke o ulaganju imovine investicionog fonda donosi portfolio menadžer, koji je za to dobio dozvolu Komisije za hartije od vrednosti. Društvo za upravljanje mora da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera koji će upravljati investicionim fondom, pri čemu jedan portfolio menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom.

19. Koje naknade i troškovi se naplaćuju pri investiranju u investicione fondove?

Svako društvo za upravljanje je dužno da ima pravilnik o tarifi i da naplaćuje naknade i troškove za svaki fond kojim upravlja u skladu sa tim pravilnikom. Treba razlikovati naknade i troškove koje društva za upravljanje naplaćuju od investitora.

Naknade su prihod društva za upravljanje i ono ih naplaćuje za uslugu upravljanja fondom.

• Naknada za kupovinu investicionih jedinica – naplaćuje se kao procenat od uloga investitora u fond (od uloga prvo se oduzima ova naknada, pa se ostatak koristi za kupovinu investicionih jedinica).
• Naknada za upravljanje imovinom fonda – godišnja naknada koja se obračunava svakodnevno kao procenat imovine fonda.
• Naknada za otkup investicionih jedinica – naplaćuje se kada član fonda želi da povuče svoj ulog iz fonda i da unovči investicione jedinice koje poseduje.

Važno je imati u vidu da je samo naknada za otkup investicionih jedinica zakonski ograničena na 1 odsto, a sve ostale naknade društva za upravljanje sama određuju.

Kod zatvorenih fondova postoji samo godišnja naknada za upravljanje imovinom fonda s obzirom da se trgovina akcijama fonda vrši na organizovanom tržištu preko brokersko-dilerskog društva, a troškovi su isti kao kod trgovine bilo kojim akcijama.

Troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda se odnose na troškove vezane za trgovinu hartijama od vrednosti (provizije brokersko-dilerskog društva, Berze i Centralnog registra), kao i troškovi kastodi banke i eksterne revizije.

Prinos je procentualni rast vrednosti portfolija fonda na kraju u odnosu na početak posmatranog perioda. U tom smislu, prinos može biti i negativan, tj. može se ostvariti gubitak. Prinos fonda nije jednak prinosu koji ostvari investitor budući da investitor ostvaruje prinos za period svoga članstva u fondu. Prinos fonda objavljuje se u prospektu i na internet stranici fonda za svakih šest meseci za poslednjih 12 meseci, kao i ukupan prinos za poslednjih pet godina od osnivanja fonda.

21. Da li prinosi fonda mogu biti zagarantovani?   

Uspešnost fonda ne može biti zagarantovana i prethodno poslovanje fonda nije garant budućih rezultata. Rizik koji snosite ulaganjem u investicioni fond postoji, a u zavisnosti od toga koliko ste spremni da rizikujete, možete se odlučiti za vrstu fonda koja vama najviše odgovara. Fondovi sa rizičnijim ulaganjima potencijalno imaju i veće prinose, dok fondovi sa relativno konzervativnom politikom ulaganja, kao što su fondovi očuvanja vrednosti, imaju manje prinose, ali ulaganjem u njih izlažete se i manjem riziku.

22. Šta je diversifikacija portfolija?     

Divesrifikacija portfolija fonda predstavlja način smanjenja rizika ulaganja tako što se ulaže u različite vrste hartija od vrednosti i u različite izdavaoce tih hartija. Na taj način se postiže da eventualno može doći do pada vrednosti samo dela portfolija ili čak da takav pad bude kompenzovan porastom vrednosti drugog dela portfolija (ukoliko su negativno korelisani).

Naravno, da bi se portfolio diversifikovao (po nekim teorijama, minimalni broj akcija za dobro diversifikovan portfolio je 15), potrebna su značajna sredstva koja mali investitori obično ne poseduju.

Prospekt fonda je dokument otvorenog ili zatvorenog investicionog fonda, koji se pre učlanjenja u fond investitoru obavezno stavlja na uvid. Svrha prospekta je da investitoru pruži informacije o društvu za upravljanje, fondu kojim ono upravlja, glavnim rizicima i strukturi ulaganja tog fonda. U njemu se nalaze informacije o:

24. Kakav je poreski tretman fondova?         

Prilikom prodaje investicionih jedinica ili akcija (kada povlačite deo ili celokupan ulog iz fonda) plaća se porez na kapitalne dobitke u iznosu od 20 odsto (za fizička lica) i 10 odsto (za pravna lica). Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene investicionih jedinica, odnosno akcija i njihove nabavne cene.

Prilikom raspodele i isplate prihoda koje je fond ostvario (dividendi), plaća se porez na prihode od kapitala u iznosu od 20 odsto, odnosno 10. Osnovicu za obračun poreza predstavlja 50 odsto isplaćenih prihoda.

25. Investiranje u investicione fondove ili kupovina hartija od vrednosti direktno preko brokersko-dilerskog društva?          

Kada investirate u investicioni fond, vašim novcem će upravljati portfolio menadžer i ulagaće ih u diversifikovan portfolio, čime se vaš rizik smanjuje. Istovremeno, za tu uslugu, vi plaćate naknade koje smanjuju vaš prinos.

Kada investirate direktno preko brokersko-dilerskog društva, vi sami odlučujete gde ćete investirati, a broj različitih hartija od vrednosti u koje možete investirati ograničen je iznosom raspoloživih sredstava. Tada nećete plaćati naknade društvu za upravljanje, ali rizik investiranja može biti visok ako ne možete da adekvatno diversifikujete portfolio. Takođe, za ovakvo investiranje je potrebno da posedujete određena znanja, kao i da ste u mogućnosti da određeno vreme posvetite analiziranju hartija od vrednosti i praćenju kretanja svog portfolija.

Postoji mogućnost da angažujete brokersko-dilersko društvo koji ima dozvolu za portfolio menadžera da, u vaše ime i za vaš račun, ulaže u određene hartije od vrednosti po svom izboru (koristeći svoju stručnost i procenu) i time pravi vaš lični portfolio. Tom prilikom, plaćate naknadu za ove poslove, kao i kod društva za upravljanje, a možda i veću.

26. Da li su sredstva fonda zaštićena?

Imovina fonda drži se odvojeno od imovine društva za upravljanje iimovine kastodi banke i u vlasništvu je članova fonda.

Imovina fonda ne može biti predmet prinudne naplate, zaloge, hipoteke, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva, kastodi banke ili drugih lica, niti koristiti za izmirivanje obaveza člana fonda i drugih lica prema trećim licima.

Poslovanje društva i fonda kontroliše Komisija za hartije od vrednosti, kao i nadzorni organ i kastodi banka. Kastodi banka dnevno kontroliše obračun investicione jedinice i vrednost imovine fonda, o čemu obaveštava Komisiju za hartije od vrednosti.   

27. Ko obavlja nadzor nad poslovanjem investicionih fondova?         

Nadzor nad poslovanjem društava za upravljanje investicionim fondovima obavlja Komisija za hartije od vrednosti. Ona može izreći javnu opomenu, pokrenuti postupak pred nadležnim organom, povući saglasnost na imenovanje člana uprave, odnosno direktora i dati nalog za zabranu izdavanja investicionih jedinica u trajanju do tri meseca. Komisija može oduzeti dozvolu za rad društvu za upravljanje.

28. Kako se član TRIUMPH fonda može informisati o svojim sredstvima?

Podaci o vrednostima investicione jedinice i njihovim promenama objavljuju se dnevno na internet stranici Društva Citadel Asset Management – www.citadel-am.com, kao i u dnevnom listu Politika.

Društvo je obavezno da jednom godišnje obavesti člana Fonda o stanju na njegovom računu putem izveštaja, koji se dostavlja na kućnu adresu.